Digitalna diplomatija, izraz koji se pojavljuje negde 2012. godine, pretio je da bude samo još jedan slogan – zujalica (eng. „buzzword“). Međutim, zadržao se do danas i tokom godina uspešno evoluirao. Razvijene države poput Rusije, SAD, Indije, Izraela i Francuske prešle su dugačak put od taktičkih pokušaja i amaterskog pristupa do profesionalnog osmišljavanja digitalnih sadržaja na internetu i društvenim mrežama, kojima se targetiraju ciljne grupe inostrane javnosti u korist ostvarivanja sopstvenih državnih odnosno strateških ciljeva.
Digitalna diplomatija predstavlja digitalno otelotvorenje meke moći odnosno digitalno naličje javne i diplomatije generalno. Suština diplomatije jeste komunikacija, bilo da se radi o saopštavanju poruke, bilo o njenom prijemu a u srži društvenih mreža i „Digitalne diplomatije“ jesu obe strane novčića.
Kriza izazvana korona virusom još jednom je u praksi pokazala koliko su se diplomatske aktivnosti presele u onlajn područje. Osim prave ekspanzije zvaničnih bilateralnih i multilateralnih video konferencija organizovanih putem video čet aplikacija poput Zuma i Skajpa, pojedine države su putem svojih zvaničnih naloga na društvenim mrežama slale važna obaveštenja svojim građanima u inostranstvu, zahvalnost prijateljskim državama na pomoći a videli smo i koliko su bili važni #ostanitekodkuće apeli. Ni države regiona u tome nisu zaostajale a o svemu detaljnije ćemo nekom drugom prilikom.
Istorija digitalne diplomatije
Poznato je da su u prošlosti međunarodne izložbe, radio i TV program, koncerti rok zvezda korišćeni u svrhe javne diplomatije. Sa pojavom interneta i društvenih mreža javna diplomatija dobija sasvim nove alate. Među prvim digitalnim ambasadorima u svetu i pionirima digitalne diplomatije bili su meksički ambasador u Vašingtonu Arturo Sarukan i Tom Flečer bivši ambasador Velike Britanije u Libanu. Sa druge strane Maldivi su bili među prvim državama koje su otvorile virtuelne ambasade u „Second Life“ igrici 2007. godine. Od zemalja regiona ovu praksu pratile su Srbija i Severna Makedonija. Značaj digitalnog predstavljanja shvatile su Danska i Francuska koje su prve dve države koje imaju akreditovane digitalne ambasadore u Silicijumskoj dolini, središtu najsavremenije industrije.
Analiza – Zapadni Balkan
Kako bismo povećali svest o značaju digitalne diplomatije i njene pozitivne mogućnosti, u regionalnom kontekstu, 2017. godine objavili smo našu prvu analizu digitalne diplomatije zemalja bivše Jugoslavije (u okviru koga smo analizirali i korišćenje interneta i društvenih mreža od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji). U navedenoj analizi, koristili smo kvantitativne podatke o broju pratilaca, to uporedili sa brojem stanovnika i dobili određene pokazatelje na osnovu kojih je izvršeno rangiranje. Tada se pokazalo da Republika Hrvatska najbolje stoji na ovom polju i sa pravom je ponela titulu šampiona digitalne diplomatije u regionalnim okvirima.
U najnovijoj analizi, koju vam predstavljamo, a koju smo radili za period 2017-2019, pored metoda koji smo koristili i u prethodnoj analizi odnosno pored utvrđivanja kvantitativnih podataka o broju različitih kanala na društvenim mrežama, broju pratilaca i broju stanovnika, te njihovom odnosu, koristili smo i određene kvalitativne parametre kako bismo pokušali da što vernije dočaramo stvarnu sliku. U tom kontekstu pozabavili smo se analizom i ocenom veb sajtova ministarstava spoljnih poslova, komunikacijama na zvaničnim kanalima kao i diplomatijom u užem smislu, odnosno diplomatskim ponašanjem i diplomatskom komunikacijom na navedenim kanalima.
Analizom su obuhvaćene sledeće društvene mreže: Fejsbuk, Tviter, Instagram, Periskop, Linkedin, Snepčet i Jutjub. Tik Tok predstavlja pravi hit među svetskim liderima i međunarodnim organizacijama i veliki broj njih je otvorilo naloge na ovoj novoj platformi ali ga regionalni još uvek nisu „otkrili“.
Institucije koje smo analizirali u svakoj od zemalja, zavisno od državnog ustrojstva bile su: predsedništvo, vlada, ministarstvo inostranih poslova, a od funkcija smo baš kao i u prethodnoj analizi, obuhvatili predsednike, premijere, ministre inostranih poslova kao i istaknute pojedince koji praktikuju digitalnu diplomatiju. Zbog nemogućnosti da utvrdimo jasnu listu svih ambasada i predstavništava država regiona u inostranstvu, koje imaju svoje naloge na društvenim mrežama, ovoga puta njih smo izostavili iz analize.
Na osnovu navedenih pokazatelja dodelili smo određene bodove i ma koliko analiza bila nesavršena, zbog promenljivosti broja pratilaca, prema dostupnim javnim podacima u 2019. godini izvršili smo rangiranje zemalja (uključujući i privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji). Na ovaj način, smatramo da smo uradili mali korak u prepoznavanju truda regionalnih država i aktera koji praktikuju digitalnu diplomatiju, u svrhu regionalnog pomirenja i ekonomskog napretka.
Takođe, ovog puta smo se pozabavili i analizom pratilaca tzv „fake“ odnosno lažnih naloga, analizom uzajamnog praćenja predsednika regionalnih država (i Kosova, koje napominjemo, nismo tretirali kao nezavisan entitet), a dodelili smo i prve digitalne značke za doprinos digitalnoj diplomatiji. Analizu svakog pojedinačnog entiteta – države, analizu uzajamnog praćenja kao i analizu brojnosti lažnih pratilaca objavićemo u narednom periodu na našem blogu.
RANGIRANJE
Ono što je zanimljivo jeste da je zabeležen rast u odnosu na ukupan broj pratilaca 6+1 posmatranih entiteta. Tokom prethodne analize utvrđen je ukupan broj od 2 miliona 238 hiljada 814 pratilaca na svim zvaničnim nalozima, što je bilo nešto manje od broja pratilaca koje je u tom trenutku imala na svom Instagram nalogu jordanska kraljica Ranija Al Abdulah – 2,6 miliona.
Pomenuta kraljica sada ima 6,1 milion pratilaca na navedenom nalogu a svi zvanični državni nalozi 6+1 posmatranog entiteta imali su ukupno oko 4 miliona i 300 hiljada pratilaca.
Kao prvi kriterijum i ove godine, posmatrali smo udeo broja pratilaca zvaničnih naloga prema broju stanovnika i tu su u momentu posmatranja, najbolje stajali predstavnici privremenih prištinskih institucija čiji je koeficijent 1,47 (na jednog pratioca dolazi 1,47 stanovnika). Sledi Hrvatska sa 2,56, Severna Makedonija sa 4,34, Crna Gora sa 4,86, Slovenija sa 5,21, zatim Srbija sa neočekivano visokim koeficijentom od 10,38 i Bosna i Hercegovina sa najvišim koeficijentom od 59,10 što joj je posledično donelo i najmanje poena u ovom kriterijumu.
Kao drugi kriterijum ocenjivanja uzeli smo spektar različitih društvenih mreža koje koriste zvanični nalozi, pa smo tako došli do tabele iz koje se vidi da Slovenija ima naloge na 7 različitih društvenih mreža i platformi, zatim sledi Hrvatska sa 6, Crna Gora i Srbija sa po 5, Kosovo i Severna Makedonija po 4 dok je Bosna i Hercegovina na začelju sa samo 3 različite mreže koje koriste zvanični nalozi (Instagram, Tviter, Fejsbuk).
Ovde je zanimljivo istaći da su Slovenci jedini koji koriste Snepčet za komunikaciju odnosno digitalnu diplomatiju s obzirom da je Miro Cerar jedini od regionalnih kolega koji ima svoj nalog na ovoj platformi. Čeka se prvi regionalni lider odnosno zvanični nalog na TikTok-u koji polako ali sigurno osvaja diplomatske krugove. Tako je francuski predsednik Emanuel Makron za samo nekoliko dana od otvaranja naloga dostigao preko 700k pratilaca dok je na Tviteru za nekih 7 godina dostigao cifru od 5,4 miliona pratilaca.
Slede tri kriterijuma koja smo rangirali po subjektivnoj proceni i analizi sadržaja, od kojih je prvi diplomatsko ponašanje, odnosno korišćenje naloga i prezentacija na veb sajtovima za digitalnu i diplomatiju u užem smislu (prednost smo dali promociji različitosti, pomirenju, boljoj regionalnoj saradnji i povezivanju, pomirljivom i diplomatskom narativu, komuniciranju na nematernjem jeziku i tome slično).
U tom smislu zvanični nalozi Republike Severne Makedonije koristili su društvene mreže i svoje naloge na njima u skladu sa najboljom diplomatskom praskom. Veštim komuniciranjem diplomatije i svojih diplomatskih aktivnosti zaslužili su najvišu ocenu od svih rangiranih entiteta dok su institucije Bosne i Hercegovine na začelju liste, s obzirom da osim pojedinačnih slučajeva gotovo da nismo zabeležili ozbiljniji pristup ovoj tematici.
Rangirali smo i veštinu komunikacije na društvenim mrežama, vršeći uvid u kvalitet sadržaja koji se postavlja na društvenim mrežama i njegov sveukupan domet. U tom pogledu, još jednom, školski primer komuniciranja predstavljaju zvanični nalozi Severne Makedonije, naročito u mandatu premijera Zorana Zaeva, a tu posebno ističemo naloge ministarstva inostranih poslova i ministra inostranih poslova Nikole Dimitrova. Poruke su kreirane tako da jasno prikazuju realne događaje, nema dosadnih fotografija rukovanja prilikom zvaničnih prijema, nema saopštenja u maniru službenih glasila, već se i na prvi pogled videlo prisustvo jasne strategije komunikacije. Profesionalno i za ne samo regionalne okvire odlično praktikovanje digitalne diplomatije pobrale su sve naše simpatije. U komunikološkom smislu ističe se i odlično vođenje naloga srpskog predsednika Aleksandra Vučića na Instagramu. Nalog „Budućnost Srbije“ iako prvenstveno namenjen domaćem publikumu odlično prati i spoljnopolitičke aktivnosti predsednika sa komunikacijskog aspekta i pravi je primer kako se treba obraćati naročito mlađoj publici.
Poslednji kriterijum analize bio je ocena veb prezentacije odnosno sajta ministarstva inostranih poslova, koji je u suštini od velikog značaja za digitalizaciju diplomatije. Pojedine države sveta već su uvele mogućnost da se putem sajta vrši kontaktiranje matične države, participira se za ponovnu izradu izgubljenog pasoša ili druge vrste privremenog dokumenta, a osim redovnih obaveštenja putem sajtova komunicira se i u kriznim situacijama. Osim dizajna vrlo je važno da je sajt pregledan, responsivan i da nudi dovoljno informacija kako na maternjem tako i na bar jednom od takozvanih svetskih jezika. Od posmatranih entiteta ni jedan sajt ministarstva inostranih poslova nije nas u tom smislu oduševio niti se naročito istakao tako da smo po 8 poena dodelili Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i predstavnicama privremenih kosovskih institucija, dok bi ostale države zaista morale da ozbiljnije porade na ovom pitanju. Naravno, tu se osim motivisanosti državnih službenika zaposlenih u MSP postavlja i pitanje njihove stručnosti i naročito tehničkih ali i znanja iz oblasti sajber bezbednosti. Pretpostavljamo da izrada kvalitetne veb prezentacije iz tih razloga predstavlja solidan izazov za njih.
KONAČAN RANG
Uzevši u obzir sve navedene kriterijume, sabiranjem broja poena i njihovom podelom sa 5 dobili smo prosečne ocene, za koje se nadamo da će biti dovoljan i pozitivan motiv posmatranim entitetima da se ozbiljnije pozabave društvenim mrežama i uopšte digitalnom diplomatijom.
Ovog puta najviše poena u našem rangiranju 7,2 sasvim zasluženo osvojila je Severna Makedonija, čije su institucije, a što će se videti i iz posebnog osvrta na način komuniciranja, uložile značajan trud i dobro osmišljenom strategijom jasno pokazale da se i u regionalnim okvirima digitalna diplomatija može praktikovati po gotovo svetskim standardima
Sledi odlična Hrvatska sa 7 poena koja je bila šampion prethodne analize ali u igri nijansi prednost je ovog puta bila na strani Severne Makedonije, Rame uz rame u regionalnim okvirima su i institucije Republike Slovenija sa 6,8, poena dok su privremene institucije samouprave na KiM (koje su donedavno, zajedno sa Albanijom, bile jedina dva regionalna entiteta sa jasnom strategijom digitalne diplomatije ali su ovog puta u našoj analizi pale niže u rangiranju u odnosu na prethodnu, zbog stagniranja u kontekstu diplomatske i stručne komunikacije, kao i zbog smanjenog spektra prisutnosti na društvenim mrežama) na četvrtoj poziciji sa 6,6 poena.
Peto i šesto mesto sa istim brojem poena 6,2,dele Srbija i Crna Gora kod kojih je prisutan ogroman potencijal koji se nedovoljno usmerava što ukazuje na odsustvo jasne strategije državnog onlajn nastupa. Naročito je u slučaju Srbije potrebno vrlo malo preusmeriti stratešku komunikaciju ka inostranoj publici i uspeh ne bi izostao.
Naročito se uočava napor i trud zvaničnih naloga Republike Crne Gore u poslednje vreme u praktikovanju digitalne diplomatije, pa se nadamo da će u nekoj narednoj analizi zauzeti bolju poziciju.
Bosna i Hercegovina sa samo 4 poena je na začelju i u ovoj analizi zbog jasnih razloga nepostojanja zvaničnih naloga i zvanične strategije komunikacije što je verujemo uslovljeno dubokom institucionalnom krizom u ovoj državi.
POSEBNA PRIZNANJA
Posebno bismo želeli da istaknemo Tviter nalog Ministarstva inostranih poslova Republike Severne Makedonije, u mandatu Nikole Dimitrova, koji od nas dobija priznanje za najbolje vođeni regionalni #digitalnadiplomatija nalog u posmatranom periodu.
Posebno priznanje, u vidu virutelnog digitalna diplomatija sertifikata dodeljujemo hrvatskom diplomati gospodinu Kreši Glavaču za najboljeg #digitalnadiplomatija ambasadora zbog načina na koji je vodio svoj Tviter nalog za vreme provedeno na funkciji ambasadora Republike Hrvatske u Maleziji, Vijetnamu, Laosu, Mijanmaru i Kambodži u posmatranom periodu. Po našem mišljenju gospodin Glavač je odličan primer kako se promoviše svoja država u onlajn prostoru i kako se to uspešno radi u smislu digitalne diplomatije.
ZAKLJUČAK
Sa povećanjem broja korisnika interneta i posebno pametnih telefona, raste i broj korisnika različitih društvenih mreža. Samim tim predstavnici država, nevladinih ali i međunarodnih organizacija ne mogu negirati ogroman uticaj koji društvene mreže imaju na kreiranje slike o sopstvenoj državi u inostranstvu. To je jedan od razloga zbog kojih napred navedeni moraju bolje raditi na korišćenju njihovog potencijala u smislu praktikovanja digitalne diplomatije.
Nadamo se da će ova analiza i rangiranje biti pozitivan podstrek regionalnim akterima da se ozbiljnije pozabave digitalnom diplomatijom, približe milenijalcima i generaciji „Z“ kroz promociju kulture dijaloga, diplomatije i diplomatskog kodeksa.
“Digitalna diplomatija” će se kroz “Smart State fondaciju” (u osnivanju), u okviru koje će nastaviti da deluje sa vizijom da postane jedan od vodećih „Think Thank“ stubova javne i digitalne diplomatije, potruditi da u budućnosti kroz saradnju sa profesionalcima širom regiona i sveta ponudi što više praktičnih rešenja za digitalizaciju diplomatije i njenu onlajn migraciju. Takođe, potrudićemo se da u sledećoj analizi budemo sveobuhvatniji uključujući u posmatranje više regionalnih država i aktera.