Gotovo svakodnevno možemo pročitati da su ruski hakeri umešali svoje prste u izbore u nekoj od zapadnih zemalja, da su ruski botovi svojim komentarima “trolovali” neki članak u zapadnim medijima ili pak da su ruski mediji jednostrano izveštavali o nekom dogadjaju u svetu poput katalonskog referenduma. Kako se Rusija nosi sa optužbama da se koristi metodama sovjetske propagande i izazovima koje je donelo doba interneta i informacionih tehnologija posebno u sferi javne odnosno digitalne diplomatije, pročitajte u nastavku.
Kada je 1992. godine Vasilij Mitrohin bivši visoki funkcioner KGB službenicima britanske ambasade u Letoniji, predao svoju arhivu spisa o subverzivnim delatnostima SSSR-a, javnosti je postao dostupan ne samo čitav niz metoda rada sovjetske tajne službe već i način na koji je sovjetska propaganda delovala u pravcu širenja informacija i kreiranja spinova u sredstvima informisanja zapadnih zemalja. Na podužem spisku aktivnosti našle su se stvari poput podsticanja teorija zavere o ubistvu Kenedija, širenje glasina o homoseksualnosti direktora FBI ali i podsticanje rasnih tenzija slanjem besmislenih pisama preko Kju Kjuks Klana.
U vreme SSSR-a stvari su, čini se, bile jasne. „Glavlit“, centralno telo SSSR-a zaduženo za propagandu i cenzuru usmeravalo je svoje delovanje u pozitivnom pravcu bilo ka sopstvenim bilo ka gradjanima savezničkih i prijateljskih zemalja. Širenje i učvršćivanje komunističke ideologije vršilo se putem klasičih medija, filmova i kulture dok se u borbi sa ideološkim protivnicima uz ista sredstva nije vodilo računa o suptilnosti i privlačnosti informacije i sadržaja. U tom smislu nama je posebno zanimljiv način na koji je sovjetska propaganda prikazivala svoje protivnike u Hladnom ratu ali i neposlušne lidere komunističkih zemalja poput prikaza Josipa Broza Tita za vreme čuvenog sukoba sa Staljinom 50tih godina 20. veka.
Vremena su se, naravno, promenila, ali se neke paralele u sukobu Rusije i Zapada mogu povući. Ono što je sigurno, borba za srca i duše milenijalaca sve više se vodi na polju informacionih tehnologija i društvenih mreža. Ova populacija mladih rođenih između 1980. i 2000. godine u potpunosti je okrenuta alternativnim izvorima informacija, internetu i svojim pametnim telefonima što je bez ikakve sumnje prepoznala i savremena Rusija.
Vladimir Vladimirovič Putin je 2012 godine sa 64% osvojenih glasova po treći put postao predsednik Rusije preduzevši bez odlaganja odlučne korake u pravcu smanjenja kritika na račun toga da Rusija ne koristi dovoljno resursa za javnu diplomatiju. Iste godine je u više navrata pisao i govorio o značaju meke moći u promociji zemlje i borbi za vlastite interese ne samo materijalnim dostignućima već i uz pomoć duhovnog i intelektualnog nasleđa.
Navedene godine, Konstantin Kosačov imenovan je za direktora jedne od tri poluge ruske meke moći – “Rosotrudničestva” – ruske državne agencije za međunarodnu saradnju na čijem je čelu bio sve do 2015. godine. Iako mu kritičari zameraju da nije iskoristio šansu da Rusiju uvede u zlatno doba javne diplomatije, utisak je da je upravo njegov pristup doprineo da se ona jasno distancira od sovjetske škole i transformiše u modernu i vrlo uticajnu. Ostale dve poluge osnovane su 2010. godine ukazima tadašnjeg predsednika Dimitrija Medvedeva i radi se o Fondu “Aleksandar Gorčakov” i “Ruskom Savetu za međunarodne poslove.”
Nema sumnje da se Rusija ozbiljno posvetila svom nastupu u inostranstvu. Osim tradicionalnih medija od kojih Sputnjik i RT predstavljaju vrlo uticajne kanale komunikacije vesti koje su alternativne zapadnim mejnstrim medijima, transformisana agencija RIA Novosti, internet portali i posebno kreirani timovi internet botova trude se da se ruski interes iskomunicira u značajnoj meri. Pre nekoliko dana britanski Tajms, objavio je vest da je Tviter suspendovao preko 2700 naloga povezanih sa Kremljom, jer su ovi bot nalozi, kako se navodi, korišćeni za širenje lažnih vesti i uzrokovanje podela na Zapadu. Takođe, Tviter je nedavno saopštio da je zabranio reklame sa naloga ruskih medija RT i Sputnjik kao odgovor na izveštaje američkih obaveštajnih službi da su ti mediji pokušali da šire lažne informacije za vreme predsedničkih izbora u SAD 2016. godine. U znak protesta i solidarnosti, ranije pomenuti, gospodin Kosačov ugasio je svoj nalog na ovoj društvenoj mreži.
Sa druge strane, Rusija je sprovela nekoliko značajnih kampanja za približavanje zapadnoj publici, od izdavanja publikacija poput Russia Beyond the Headlines, preko promovisanja kandidature za domaćina zimskih Olimpijskih igara 2014, do osnivanja brojnih ruskih škola u inostranstvu. Ruska kinematografija aktivnija je nego ikada, a filmovi poput „Vikinga“, „Vremena prvih“ i sličnih ostvarenja uspešno pariraju zapadnim blokbasterima, osvajajući publiku širom sveta.
Na zapadu je to, poslovično, označeno ruskom propagandom, prave se paralele sa sovjetskom erom ali je razlika očigledna. A ta razlika se naročito ogleda u pristupu koji je sve više po uzoru na zapadni i prema kome se više vodi računa o suptilnoj privlačnosti sadržaja koji se kreira i komunicira nego o načinima i polugama uticaja.
Sa tim u vezi Rusija je ozbiljno pristupila i digitalnoj diplomatiji koja počiva na vrlo proaktivnom lancu naloga Ministarstva inostranih poslova na različitim društvenim mrežama. Osim na Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu „Министерствo иностранных дел Российской Федерации” prisutno je i na Instagramu, VKontakte, Flikeru, Periskopu i Gugl plus platformi. Zanimljivo je da je sajt ruskog MSP, osim u verziji za slepe i slabovide, dostupan na maternjem ali I na još 5 jezika od kojih je poslednje lansirana ona na kineskom.
Najaktivniji su nalozi na Tviteru a prava zvezda društvenih mreža je nalog ambasade u Londonu zbog vrlo netipičnog (mnogi će reći nediplomatskog) načina komunikacije. Posebno se ističe slučaj u kome je sa ovog naloga poslata vrlo nekonvencionalna poruka tadašnjem američkom predsedniku Baraku Obami u vezi sa proterivanjem ruskih diplomata iz SAD nakon predsedničkih izbora. Nama se čini da je sadržaj savršeno kreiran da privuče pažnju pre svega mlađe publike i da sudeći po reakcijama ostvaruje svoj cilj.
Predsednik Putin ima dva personalizovana naloga na Tviteru. Prvi na engleskom jeziku ima 781 000 dok drugi na ruskom prati preko 2,3 miliona pratilaca što ga stavlja na 29. poziciju najpraćenijih svetskih lidera Twiplomacy top 50 liste za 2017. godinu. Jedan od najpopularnijih tvitova ruskog predsednika jeste čestitka Donaldu Trampu na izbornoj pobedi pre godinu dana
Vladimir Putin sa naloga na ruskom prati samo tri druga naloga, od kojih je jedan njegov na engleskom dok sa naloga na engleskom jeziku prati 10 drugih naloga, između ostalih bivše predsednike Francuske – Nikolasa Sarkozija, Brazila – Dilmu Rusef i Argentine – Kristinu Kiršner. Od aktivnih državnika između ostalih prati indijskog premijera Narendru Modija i predsednika Evropskog Saveta Donalda Tuska. Zanimljivo je istaći da je u nedavnom intervjuu ruskom NTV kanalu rekao da on lično nema ni jedan nalog na društvenim mrežama i da nakon napornih obaveza više razmišlja kako da što pre stigne do kreveta a ne do interneta.
Ovde treba pomenuti i zvanično verifikovane naloge predsednika Rusije na ruskom i engleskom jeziku koji se za potrebe predsedništva Rusije vode na Tviteru i koji u zbiru imaju preko 4,5 miliona pratilaca.
Sa druge strane Tviter nalog premijera Medvedeva na ruskom jeziku prati preko 5 miliona pratilaca što ga stavlja na 14. mesto liste svetskih lidera po broju pratilaca. Nalog na engleskom jeziku prati preko milion ljudi a koliko ima i Fejsbuk nalog na ruskom jeziku. Zanimljivo je da je ovaj nalog neaktivan već skoro mesec dana i da je poslednji tvit fotografija iz posete hrvatske predsednice Kolinde Grabar – Kitarović
Ono gde je premijer Medvedev zvezda digitalne diplomatije jeste Instagram. Na ovoj društvenoj mreži on je vrlo aktivan a neke od vrhunskih fotografija uslikao je lično on. Njegov hobi predmet je brojnih analiza a jedna od njegovih fotografija “Kremlj iz vazduha” dostigla je vrednost od vrtoglavih 1,7 miliona dolara na jednoj aukciji.
Jedan od najzanimljivijih momenata digitalne diplomatije regiona, bio je post kojim se Marija Zaharova, portparolka MSP Rusije, našalila na račun poklona srpskog ministra inostranih poslova Ivice Dačića. Ovde je zanimljivo istaći i da se njene i konferencije za štampu ruskih zvaničnika prenose se uživo putem različitih platformi.
Rusija je kao što se može videti vrlo aktivna na polju digitalne diplomatije i u tom smislu od nas dobija sve pohvale za postojanje jasne strategije, ozbiljne strukture i raznolikosti sadržaja. Nadamo se da će ako ništa, države regiona slediti praksu otvaranja Tviter naloga sa engleskim nazivom države sa kojeg će svetu predstaviti ono najlepše iz svoje zemlje.
